Na veliku žalost ovo je jedno od najaktuelnijih pitanja sa kojima sam se susreo u toku svog rada. Povremeno ili konstantno dohranjivanje je postala svojevrsna mera sigurnosti koja u velikom broju slučajeva rezultira potpunim kolapsom dojenja. Potpuno pogrešno bi bilo osuditi nekoga ko je posegao za ovakvom merom jer je u osnovnom načelu interes deteta. Bez osvrta na razloge uvođenja, prestanak dohranjivanja bebe je jako zahtevan poduhvat i za majku i za bebu. Pored neadekvatnog odnosa ponude i potražnje, često je ovaj proces je dodatno kompromitovan korišćenjem cucle i flašice. Ne postoji jasno definisan vremenski okvir u toku kojeg je moguće potpuno isključiti dohranu, ali svakako da je to sve teže kako vreme prolazi. Upravo su ti slučajevi gde je dohranjivanje dugo bilo prisutno tema ovog teksta jer oni ipak zahtevaju malo složeniji pristup.
Tag: flašica
Dohrana i dojenje
Nekada moćan način da se pomogne napredak deteta danas je usled zamene teza postao ljuti protivnik dojenja. Dohranjivanje je postalo standardna reakcija na subjektivnu procenu gladovanja, a termin “dohrana” se potpuno poistovetio sa adaptiranom formulom.Dojenje je najprirodniji način hranjenja deteta majčinim mlekom. Preporuke su da se deca isključivo doje u toku prvih šest meseci života a da se dojenju pristupa na svaki zahtev. Jedino na ovaj način beba u svakom trenutku dobija sve što joj je neophodno i zato nema potrebe za dodavanjem bilo koje druge vrste hrane i tečnosti. Bilo kakvo odstupanje od isključivog dojenja narušava ovaj koncept i kompromituje ga. Zbog toga, pre nego što se donese odluka o dohranjivanju deteta, trebalo bi u potpunosti biti svestan značenja i svrhe ovog postupka.