Glad kod dojenja

Glad novorođenog deteta je sigurno jedna od većih briga majke. Obično ova briga deluje kao motiv i doprinosi tome da se beba doji na svaki zahtev. Ipak, preterana briga nekad može prerasti u iracionalni strah koji potpomognut faktorima sredine može dovesti do urušavanja čitavog koncepta dojenja bebe.

Ovim tekstom ću pokušati da pomognem nekome ko će se zbog straha odreći jednog od najlepših perioda svog života, a svom detetu uskratiti nešto što će mu pomoći u prilagođavanju na spoljni svet.

Šta je glad ?

Manje-više ovu reč svi upotrebljavamo u svakodnevici. Glad se najčešće opisuje kao potreba za unosom hrane. Dakle, glad je subjektivni osećaj. U kontekstu ove priče glad oseća beba, a ne majka. Kod majke je prisutan strah i briga da njena beba ne gladuje.

Zašto osećam strah od gladi ?

Strah, nesigurnost i briga su normalni. Oni su posledica pojačanog delovanja majčinskog instinkta. Ovi osećaji su tu kako bi budno motrili kada će Vaša beba pokazati znak gladi. Jedan deo nesigurnosti se vezuje i za nemogućnost kontrolisanja količine mleka koju beba dojenjem unese.
Pored statusa iskonskog straha, glad je postala i univerzalni krivac za neobjašnjivi plač deteta. Često sredina u kojoj majka i beba borave usled nerazumevanja koriste ovu reč čime dodatno pojačavaju nesigurnost koju majka oseća. Ovakav razvoj događaja može inicirati čak i porodične sukobe jer se majka oseća manje vrednom pošto joj je beba „stalno gladna“.

Kako beba pokazuje glad ?

Bebe se uglavnom oglašavaju plakanjem u kombinaciji sa nekim od refleksa. Kada je u pitanju glad, bebe će najčešće želju za hranom prikazati uz pomoć refleksa sisanja.  Ovaj refleks se prikazuje veoma karakteristično i prilično je teško ne uočiti ga. Prinošenje šaka ka ustima na koje se nadovezuju ritmični pokreti sisanja bi trebalo shvatiti kao zahtev i poziv da se obavi podoj.

Da li je beba svaki put gladna kada traži da sisa ?

Pored hranjenja značaj dojenja je u tome što omogućava bebi da se lakše prilagodi na spoljni život. Beba u toku dojenja izbacuje gasove i stolicu jer sisanje aktivira sfinktere kojima se ovo pražnjenje reguliše (bebe ne kontrolišu sfinktere u toku prve godine života). Takođe, u toku dojenja beba oseća blizinu majke čime se smanjuje osećaj ugroženosti. Dakle, možemo slobodno reći da beba neće tražiti da sisa samo kada ima potrebu za hranom.

Kako da znam da je beba sita ?

Jednostavno – tako što ne traži da sisa. Merilo sitosti nije pun želudac već činjenica da je beba mirna i zadovoljna. Ovo direktno znači da ne bi trebalo dohranjivati bebu nakon podoja samo zato što guta mleko. Češće će prejedanje biti uzrok plača nego nedovoljan unos hrane.

Šta činiti ako osećate da je beba gladna ?

Prosto dojite bebu na svaki zahtev. Ne ograničavajte dužinu podoja jer će beba jedino tako uzeti količinu mleka koja joj je potrebna.  Ne dozvolite da strah preovlada jer time možete samo uskratiti sve čari dojenja Vama i Vašoj bebi. Budite odlučni u nameri da Vašem detetu pružite najkvalitetniju hranu na najbolji način.


Ako postoje slične teme o kojima želite da čitate, slobodno mi se obratite preko kontakt formulara ili na nekoj od društvenih mreža.

Pročitajte još – ZAŠTO BEBA TRAŽI DA SISA POSLE PODOJA

Pratite me na nekoj od mreža

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *