Da li je dojenje obaveza žene ?

Iskreno, dvoumio sam se da li da pokrenem ovu temu. Ipak odlučio sam da Vam prenesem moja zapažanja i savete.


Sve više sam siguran da je dojenje počelo da biva nametnuta obaveza žene.
U razgovoru sa trudnicama, u njihovom interesovanju osetio sam strah kada se pomene dojenje. Zapravo se boje dojenja i svega što ono nosi. One žele da slušaju o dojenju ne da bi uspešno dojile, nego da bi imale što manje problema.

Moram da priznam da ih potpuno razumem. Siguran sam da ovo nije samo moj subjektivni utisak.
U javnosti se stvorila slika o dojenju koja ga predstavlja kao nešto veoma zahtevno.
Forumi su puni priča i iskustava.

Poruke poput:

  • Žena koja želi da doji mora da bude nenaspavana, umorna, prljava, opuštenih dojki, nervozna, nepoželjna, gojazna, svadljiva…
  • Upale su obavezne. Laž je da dojenje ne boli, bol je uvek prusutna…
  • Dojenje i trudnoća uništavaju ženu…

Ali posle svega toga- ti moraš da dojiš. To je najbolje za tvoje dete…

Šta ja mislim o tome ?

Mislim da su to gluposti i predrasude.
Žena ne mora da bude ništa od gore navedenog i da doji dete. Dojenje nije obaveza koja šteti majci i ne bi trebalo da bude nametnuti standard.

Postoje i situacije u kojima su žene svojim ili bebinim zdravstvenim problemima sprečene da doje. Postoje i situacije gde dojenje prosto nije moguće. To što one ne doje apsolutno ne znači da su zanemarile tu “obavezu”. Samim tim ne znači da su one manje majke svojoj deci nego žene koje doje. Njihova deca su živa i zdrava i ništa im ne fali.

Niko ne spori da je dojenje naporno i zahteva mnogo strpljenja i istrajnosti. Biće tu i bola, neprospavanih noći, nervoze… Ako ste negde pročitali da dojenje ne bi trebalo da boli, istina je- ne bi trebalo, ali nekada boli..

To ne znači da će stalno biti tako i da će se sve svesti na to. Ako pravilno pristupite dojenju i ako pravilno sagledate stvari videćete jednu mnogo širu sliku…

Izreka i kaže da je lepota u oku posmatrača…

Kontakt između deteta i majke, blizina i iskonska čistota tog dešavanja dok majka daje svom detetu deo sebe je nešto što je neprocenljivo. Jedan organizam se svesno žrtvuje da bi prehranio ovaj drugi, potpuno nevin i potpuno čist. Sve želje koje bi roditelj imao za svoje dete staju u to dojenje i to mleko koje mu nosi život i zdravlje. E to je zapravo dojenje. I za to se vredi boriti.


Poruka za sve žene, buduće ili već ostvarene majke:

Ako ne budete dojile ili niste dojile, svom detetu ste i dalje jedina majka.

Ako postoji promil šanse da na ovaj način pružite deo sebe- iskoristite je jer se vreme neće vratiti.

Nije bitno koliko tu ima mleka ni da li je dovoljno. Nije bitno koliko je dete staro.

Bitno je da mu Vi dajete deo sebe. Dar za bolju i zdraviju budućnost.

Dojenje nije obaveza nego privilegija.

Poruka za sve koji pišu ili govore o dojenju:

Sledeći put kada se budete izjašnjavali o dojenju, prenesite ljubav i uživanje jer ono to zaista i jeste.

Budite svesni svoje odgovornosti kada govorite o dojenju jer zbog Vas jedna majka možda neće dojiti svoje dete.

Pročitajte još- 10 BITNIH PREPORUKA I SAVETA ZA USPEŠNO DOJENJE

Join 1,079 other subscribers

Pratite me na nekoj od mreža

7 thoughts on “Da li je dojenje obaveza žene ?

  1. Nikad u trudnoci nisam razmisljama o tome da li zelim da dojim svoje dete.. Kada sam se porodila u porodilistu u kojem ti Marko radis sve je krenulo spontano i prirodno.. Dok mi nije krenulo mleko jela je dohranu ali vec drugi dan kad je mleko nadoslo, magija je pocela.. Ja sam bila zbunjena ali uporna da upijem i saslusam svaki vas savet. Moja beba je pocela da sisa na zahtev.. Ja sam bila zbunjena i pitala sam se da li sve radim kako treba.. Medjutim moja upornost, vera u sebe da ja mogu svoje dete da prehranim sama je pobedila.. Cak imam i velike grudi i uvucene bradavice, ali ni to me nije sprecilo jer sam koristila vestacku bradavicu. I nije istina da je lakse dati bebi flasicu, nema nista lepse od kontakta i osecaja bliskosti. Zar nije teze kad moras da prokuvas vodu, pa da je ohladis, pa da otkuvas flasice, od toga da joj ponudis svoju dojku.. Ja sam uzivala u svakom podoju, kada nas dve ostanemo same u sobu i imamo svo vreme sveta za nas dve. Da dodam i to da me nijednom nije boleo podoj i grudi.. I najbitnije da kad god je beba neutesna i place, smiri se kad je stavim da sisa, tako je bilo i kad je imala grceve, a i sad kad rastu zubici, kad ne moze da zaspi… I zato Marko hvala jos jednom na profesionalnosti i strucnosti.

  2. Mnogo mi je žao što Vas nisam upoznala, a porodila sam se u porodilistu u kom radite. Tri meseca sam se borila da dojim i izbacim dohrani, i uspela. Možda da sam Vas upoznala moj početak ne bi bio tako bolan. Beba prvo odbijala dojku, pa mastitis, apces, ragade… Ali moja želja je bila jača.Trud se isplatio. Poruka za sve mame koje na početku imaju problema, istraju, a onda sledi uživanje.

Ostavite komentar