Kako da znate da li imate dovoljno mleka

Sveti gral dojenja i pitanje na koje sve majke žele odgovor. Prema nekim tumačenjima dovoljna količina mleka direktno određuje sposobnost majke da doji dete. Ova tema univerzalno okupira sve koji se bave dojenjem i često je tema brojnih diskusija.

Pre svega, trebalo bi definisati šta je dovoljna količina mleka i koji pokazatelji određuju da li majka njom raspolaže.
Smatra se da je dovoljna količina ona koja će bebi obezbediti dovoljan prirast u težini, a majci obezbediti dovoljno vremena za odmor i obavljanje svojih obaveza. Ipak, pogrešno bi bilo tumačiti “dovoljnost” samo na osnovu ovih parametara i pritom izostaviti sve prednosti dojenja i ishrane majčinim mlekom. Iako težina direktno utiče na napredovanje, ona ne bi trebalo da bude jedina veličina kojom će se neko rukovoditi. Teže nije uvek zdravije. Takođe, svako dete se različito prilagođava na spoljni život, a samim tim ima i različite potrebe za kontaktom i blizinom koje mu pružaju sigurnost. Količina mleka u želucu nema uvek veze sa tim.

Postoje različiti načini kojima se vrše provere da li majka raspolaže dovoljnom količinom mleka. U većini slučajeva ove metode mogu navesti na pogrešan zaključak i time kompromitovati dojenje.

Dodavanje dohrane nakon podoja

Ovo je najčešći način kojim se traži odgovor na pitanje iz naslova. Prema pretpostavci- količina mleka koju je dete pojelo mu “fali”. Stvari ipak nisu tako jednostavne.
Davanjem dohrane smo možda uskratili dete da se nakon kraćeg vremena ponovo aktivira i podojem uzme još veću količinu mleka. Takođe, činjenica da je dete prihvatilo dohranu ne znači da mu je ona bila i potrebna. Želudac ima svoj kapacitet koji nije uvek popunjen do kraja jer bebe sisaju do apetita. Više nije uvek bolje.

Dužina i broj podoja

Ukoliko dete često traži da sisa ili podoj traje duže od nekih preporuka- majka nema mleka. Srećom ova tvrdnja prosto nije tačna.
Vreme trajanja podoja može biti različito u toku dana, kao što i broj podoja u toku dana može varirati. Poremećaji dotadašnjeg ritma mogu biti provocirani i nekim fiziološkim faktorom (rast zuba, grčevi..) ili nekim patološkim faktorom (bolest, dehidracija..).
Češće dojenje ili duži podoji mogu ukazivati i na to da postoji problem sa tehnikom dojenja. Ukoliko je ovakav ritam praćen slabijim napretkom trebalo bi obaviti konsultaciju sa stručnim licem.

Nedeljne ili mesečne kontrole težine

Ako dete slabo napreduje- majka nema mleka. Nije baš tako.
Manji napredak od preporučenog ne ukazuje isključivo na majčinu nesposobnost da stvori, već nekada samo na činjenicu da dete ne unosi količinu mleka koja bi mu obezbedila preporučeni naredak. Tempo prihodovanja bi trebalo samo da pošalje signal da je potrebno korigovati nešto kod dojenja što je moglo uticati na napredak (nepravilna tehnika, preterano korišćenje varalice, neadekvatan ritam podoja i sl).
Dete može ostvariti različite rezutate u toku jednog perioda i nikada jedno merenje ne bi trebalo tumačiti isključivo. Uvek je lakše kontrolisati težinu češće nego odmah osuditi dojenje. Ipak, svakodnevno merenje može dovesti i do dodatne zabune. Zbog toga je najbolje težinu kontrolisati u određenim vremenskim razmacima i potom izračunati prosečno dnevno prihodovanje.
Bitno je i to kako se tumače preporuke. Manje ne znači loše. Slabije prihodovanje nije uvek loš znak jer je vrsta mleka ta koja je bitna. Primer je period kada se organizam deteta “bori” sa nekom infekcijom. Tada bi trebalo očekivati manji mesečni napredak jer majčino mleko tada preuzima zaštitnu ulogu i nema za cilj da ugoji dete već da mu pomogne da se izbori, a kasnije i oporavi od infekcije. Majčino mleko je neprocenljivo!

Merenje bebe pre i nakon podoja

Jednostavan “matematički” način. Težina pre podoja se upoređuje sa onom nakon podoja, a razlika koja se dobije je gramaža mleka koje je dete unelo sisanjem. Ova količina se potom upoređuje sa prosečnom obročnom potrebom deteta i prema tome procenjuje da li je “dovoljno” ili ne.
Mana ove jednačine je što ne koristi jako bitnu veličinu- ISKORISTLJIVOST MLEKA. Čak iako je rezultat jednačine količina manja od prosečne, to ne znači da je dete ostalo uskraćeno jer je iskoristljivost majčinog mleka mnogo veća. Takođe, unete količine mogu varirati od obroka do obroka što automatski čini ovaj način prilično nesigurnim.

Pražnjenje dojki pre ili posle podoja

Još jedan popularan način kojim se traži odgovor na pitanje iz naslova. Pretpostavka je da je količina mleka koja je izvučena iz dojki pre planiranog podoja ona koju ce dete uzeti sisanjem, odnosno da ako u dojci ne ostane mleka onda nema dovoljno. Iako deluje logično, nije siguran pokazatelj.
Pražnjenje dojki pre podoja može pružiti uvid u količinu mleka koja je u tom trenutku bila u dojkama. Ipak, to nije ekvivalentno količini koju bi dete u toku podoja pojelo. Razlog je činjenica da dojka stvara mleko u toku samog dojenja i što se tada funkcija stvaranja mleka podiže na najviši stepen. Takođe, način pražnjenja isto tako može uticati na količinu mleka koja se isprazni ili ne isprazni jer je jedino sisanje prirodan način za izvlačenje mleka iz dojke.

Kako onda znati da li ima dovoljno

Normalno je da osećate strah! Sve majke brinu da li imaju dovoljno mleka za svoje dete. Bez obzira na prethodno iskustvo ili znanje, normalno je da se jave isti strahovi. Majčinski instinkt je jedna od najjačih sila u prirodi koja vas tera da se konstantno preispitujete.
Preciznost nudi sigurnost i odatle težnja za definisanjem jasnih parametara. Ipak, pošto je većina pokazatelja prilično individualna, nije moguće tek tako utvrditi da li neko ima ili nema “dovoljno”. Nekome je dovoljno kada mu je dete mirno, a nekome nije dovoljno ako je napredovalo “samo kilo”. Takođe, pokazatelji sitosti (dovoljan broj mokrih pelena i broj stolica) ili gladi su najčešće provocirani nedovoljnim unosom hrane od strane deteta a ne nedovoljnom količinom mleka koje majka stvara. Zbog svega ovoga dovoljna količina mleka nije nešto što bi trebalo da određuje sposobnost majke i njenu mogućnost da doji.

Jedini način da znate da će dete dobiti sve što mu je potrebno je da ga dojite na zahtev. Mleko se stvara i u toku i nakon podoja dok se popuni čitav kapacitet dojke. Prema tome, svaka majka raspolaže neograničenim potencijalom za stvaranje mleka jer će ga stvarati sve dok postoji potreba. Bitno je vladati tehnikom dojenja kako bi bili sigurni da dete efikasno sisa i uzima nesmetano onu količinu mleka koju želi.

DOJENJE NA ZAHTEV JE JEDINI NAČIN DA BUDETE SIGURNI DA ĆE VAŠE DETE U SVAKOM TRENUTKU DOBITI DOVOLJNE KOLIČINE SVEGA ŠTO MU JE POTREBNO- LJUBAV, HRANU, VODU, SIGURNOST, ZAŠTITU..

Ukoliko postoji problem bilo bi dobro konsultovati se sa nekim ko može da Vam pruži pomoć. Dojenje je neprocenljivo za Vas i Vaše dete i uvek je vredno boriti se za njega.

Pročitajte još-


Ukoliko imate neki predlog, pohvalu ili primedbu slobodno mi se obratite preko KONTAKT formulara.

Ako želite da Vam stižu obaveštenja na email prijavite se preko opcije ispod ovog teksta.
Nakon što se prijavite na Vašu email adresu će stići poruka sa linkom preko kojeg potvrđujete prijavu.
Prijava je besplatna.

Join 4,620 other subscribers

Pratite me na nekoj od mreža