Nadolaženje je pojava u toku koje dolazi do pojačanog stvaranja majčinog mleka. Najkarakterističniji znaci su pojačana žeđ i znojenje, osećaj pretopljenosti, a dolazi i do specifične reakcije dojki. Dojke mogu postati teže, otečene, tvrde, tople i bolne na dodir. Pored ovoga dolazi i do promena u količini, boji i konzistenciji mleka. Mleko postaje svetlije i tečnije od kolostruma, a njegova količina se mnogostruko uvećava. Ovo mleko se naziva prelazno i stvara se dok ne krene produkcija zrelog mleka (između druge i četvrte nedelje od porođaja).
Kod većine žena ovaj proces počinje nakon 72 sata od porođaja, a nekada se može desiti i kasnije (kod žena porođenih carskim rezom) ili ranije (kod žena koje su više puta rađale). Ovoj pojavi obično prethodi malo duži odmor majke nakon intenzivnog perioda dojenja, ali isto tako se može javiti “odjednom” kod žena koje su odvojene od deteta.
Nadolaženje mleka ne bi trebalo mešati sa reakcijom do koje dolazi usled dugotrajnog neoticanja mleka iz dojki (prepunjenost) ili sa simptomima koji se javljaju kod mastitisa (gde je pored ovih simptoma prisutna i povišena temperatura). U pitanju je potpuno prirodan proces koji se javlja u sklopu razvijanja procesa laktacije.
U toku ovog procesa bi najbolje bilo isključivo dojiti dete. Pojačano stvaranje mleka je praćeno produbljivanjem obročnih promena novorođenčeta pa se brzo uspostavlja odnos ponude i potražnje. Pravilno uspostavljen odnos ponude i potražnje zapravo predstavlja sinhronizaciju ukupne količine mleka kojom se dete hrani u toku dana i količine mleka koju dojka stvori za taj period. Uz sinhronizaciju količine potrebno je da dojka uspostavi i adekvatnu brzinu produkcije pa je zbog toga bitno da se dojke u toku ovog perioda prazne isključivo dojenjem (kod majke čije je dete uz nju) uz eventualno pražnjenje mleka između podoja i to u jako malim količinama kako se ne bi rizikovalo stanje hiperlaktacije.
Ukoliko dete nije uz majku poželjno bi bilo ustaliti ritam pražnjenja koji odgovara preporuci o minimalnom broju obroka koje bi dete trebalo da ima u toku 24 sata (min 8 obroka). Dojke bi trebalo prazniti na 3 sata ali je moguće i napraviti malo dužu pauzu (u toku noći radi dužeg sna) i obavezno bi od vremena između dva pražnjenja trebalo uključiti i vreme pripreme i samog pražnjenja mleka iz dojki. Ovaj način ima za cilj održavanje laktacije i stimulaciju svih struktura koje su zadužene za produkciju mleka majke dok se ne uspostave uslovi za isključivo dojenje. Dojke bi trebalo prazniti sve dok u njima ima određena količina mleka koja se lako prazni bez preteranog pritiska na dojke (ne bi ih po svaku cenu trebalo prazniti “do poslednje kapi”).
Pored isključivog dojenja ili pražnjenja dojki, tople obloge (pre dojenja ili pražnjenja), blaga masaža niz mlečne kanale (u toku oticanja mleka) i hladne obloge (do 10 minuta nakon dojenja ili pražnjenja) mogu dodatno pomoći. Reakcija dojki je najčešće prisutna dok se ne uspostavi adekvatan odnos ponude i potražnje. Najčešće se reguliše u roku od 7 dana od javljanja prvih znakova. Ukoliko reakcija ipak potraje najbolje je potražiti savet stručne osobe.
DOJKE NE BI TREBALO AGRESIVNO MASIRATI NITI RAZBIJATI PLOČE JER SE MLEKO NE NALAZI U GRUDVAMA VEĆ U ŽLEZDAMA I KANALIMA.
Iako se prikazuje dramatično, proces nadolaženja mleka ima esencijalnu ulogu u uspostavljanju pravilnog odnosa ponude i potražnje. Izuzetno je bitno isključivo dojiti na svaki zahtev u toku ovog perioda kako bi na pravi način prepoznali potrebe bebe. Ova etapa je deo potpuno prirodnog procesa koji nije potrebno lečiti i zbog toga bi trebalo maksimalno iskorisititi sve potencijale koje Vam ova fenomenlna sposobnost nudi. Srećno dojenje !
Ukoliko imate neki predlog, pohvalu ili primedbu slobodno mi se obratite preko KONTAKT formulara.
Ako želite da Vam stižu obaveštenja na email prijavite se preko opcije ispod ovog teksta.
Nakon što se prijavite na Vašu email adresu će stići poruka sa linkom preko kojeg potvrđujete prijavu.
Prijava je besplatna.