Položaj je jako bitna stvar kada se priča o celokupnom ugođaju pri dojenju. Izbor položaja može uticati i na efikasnost dojenja pa može olakšati ali i otežati podoj. Pošto je dojenje aktivnost koja će biti prilično zastupljena u toku prvih meseci života, jako je bitno pronaći adekvatan položaj koji će zadovoljiti kriterijume obe strane.
Ne postoji univerzalno dobar položaj jer na odabir najudobnijeg utiče dosta faktora. Na izbor mogu uticati stanje majke, veličina dojki, osobine bradavica, posebna stanja kod bebe,dojenje blizanaca i sl. Unapred napominjem da ovaj tekst nema za cilj da predstavi pojedinačne položaje već da predstavi šta i na koji način može uticati na odabir položaja.
Stanje majke
U početku, ovo je faktor koji će kod većine žena odrediti položaj u kojem će dojiti. Stanje majke će direktno odrediti i položaj njenog tela. Kada posmatramo položaj tela majke razlikujemo sedeći i ležeći, a oba imaju svoje prednosti i mane.
Ležeći položaj nudi daleko veći komfor i rasterećenost pa se zbog toga obično koristi nakon samog porođaja ili ukoliko postoje prepreke za sedeći položaj. Ovaj položaj je idealan ukoliko je prisutna epiziotomija kod majke (kod vaginalnih porođaja). Pored toga, zgodan je i za noćni odmor jer omogućava i jednom i drugom učesniku da budu relaksirani. Mana ovakvog položaja je smanjena preglednost i ograničena pokretljivost, pa je samim tim šansa za nepravilno započinjanje podoja veća. Takođe, kod žena porođenih carskim rezom okretanje u ležećem položaju može biti naporno.
Sedeći položaj je fizički zahtevniji, ali nudi mnogo veću mogućnost pri manipulaciji detetom. Ovaj položaj nudi i bolju preglednost i zbog toga je preporučljiv ako beba ima problema sa hvatanjem dojke. Polusedeći položaj (uzdignuto uzglavlje kreveta) je zgodan kod žena porođenih carskim rezom jer se izbegava pritisak na ranu. Ipak, sedeći položaj može biti naporan (dugotrajno) za ženu porođenu carskim rezom, a kod vaginalno porođenih žena može biti neprijatan zbog epiziotomije.
Veličina dojke
Još jedna potvrda teze da je sredina najbolja. Preterano velike ili male dojke mogu uticati i na položaj tela majke ali i na postavljanje deteta.
Preterano velike grudi mogu biti problematične zbog svoje glomaznosti i težine. Pored toga što mogu otežati preglednost, zbog dužine mogu dojku učiniti prilično nepristupačnom za dete. U ovakvim situacijama je majci pre svega lakše da zauzme sedeći ili polusedeći položaj. Položaj deteta bi trebalo prilagoditi poziciji areole, ali je u većini situacija postavljanje uz bok majke najbolja opcija (ragbi položaj). Takođe, korišćenje grudnjaka sa “prozorom” može biti korisno zbog težine dojki.
Male dojke takođe mogu biti veoma problematične za dojenje. Često, dok je primorana na njega, u ležećem položaju majka ne može da se približi zbog stomaka, a dete reaguje burno pri pokušaju postavljanja (guranjem njegove glave). U ovom slučaju možete pokušati sa postavljanjem glave deteta u lakatni prevoj ruke koja je bliža ležaju. Pored toga, pokušajte da iskosite telo deteta (ne približavajte ga uz sebe) kako bi omogućili glavi da bliže priđe bradavici. Svakako je sedeći položaj bolja opcija, s tim što držanje deteta da bi bilo u ravni sa bradavicom može biti naporno. U ovom slučaju pokušajte da postavljanjem jastuka pod bebu postignete poziciju koja je potrebna.
Bradavice
Bradavice umnogome mogu uticati položaj za dojenje. Karakteristike bradavice koje mogu odrediti najbolji položaj su pozicija, veličina, oblik i td. Nije neobično i da se bradavice jedne žene razlikuju i da je zbog toga neophodno menjati položaje u kojima beba sisa na pojedinačnoj dojci. Savet- da bi odredili pravac u kom se “prostire” bradavica postavite prst uz nju, od korena do vrha. Trudite se da ne vršite nikakav pritisak na dojku jer time možete uticati na pravac. Vrh prsta određuje smer u kojem “štrči” bradavica. Ovaj način će pomoći da odredite kako da postavite bebu jer bi bradavica trebalo da bude usmerena u bebina usta.
Bradavica postavljena u dnu dojke se najčešće sreće kod žena sa velikim grudima. Ovako postavljena bradavica može zahtevati da se dete “podvuče” pod dojku što može smanjiti preglednost. Najbolje rešenje je ragbi položaj zbog rasterećivanja kičme majke.
Bradavica postavljena na sredini dojke je karakterističnija za male dojke. U ovom slučaju je nekada neophodno da se celo telo deteta dovede u ravan sa dojkama kako bi se omogućio pristup bradavici (dete leži paralelno sa podom dok majka sedi). Jastuk za dojenje punjen kuglicama stiropora je veoma koristan aksesoar jer će smanjiti napor držanja deteta.
Bradavica postavljena na spoljnom delu dojke takođe nekada zahteva dodatno konfigurisanje položaja. Ragbi položaj je jedna od opcija. Ipak, ako ni ovo “ne upali” pokušajte da postavite bebinu glavu u Vaš lakatni prevoj i tako je dovede u poziciju da su njena usta blizu bradavice. Nakon što to uradite, drugom rukom preuzmite bebu i “pogurajte je” da uhvati dojku. Kada ste sigurni da je beba dobro “uhvatila” postavite jastuke ispod njenog tela kako bi joj bilo prijatnije.
Preterano velike ili posebno oblikovane (spljoštene) bradavice isto mogu odrediti položaj u kojem će beba sisati. Savet je da tražite i nađete položaj u kojem dojenje neće biti bolno jer se često dešava da se zbog ovakvih osobina bradavice javljaju oštećenja.
Posebna stanja kod beba
Pored gore navedenih faktora i određena stanja kod dece isto tako mogu dirigovati položaj za dojenje. Iako su retka, ova stanja mogu zahtevati i dugotrajno korišćenje određenog položaja.
Fraktura ključne kosti nije toliko strašna trauma, ali može zahtevati određeno pozicioniranje ruke pri dojenju. Trudite se da izbegavate postavljanje bebe na bok gde bi se oslanjala na povređenu kost. U ležećem položaju postavite bebu da leži leđima na jastuk a glavu joj blago okrenite na stranu kako bi lakše uhvatila dojku. U sedećem položaju bi bilo idealno dojiti u ragbi položaju.
Refluks karakteriše sklonost ka vraćanju hrane do kojeg može doći i u toku samog podoja. U ovakvim slučajevima je poželjno bebu dojiti u sedećem položaju ali tako da trup bebe bude što bliži vertikalnoj ravni. Poenta položaja je da omogući gravitaciji da što više deluje kako bi se hrana u želucu zadražala.
Pokušajte da nađete položaj u kome će i Vama i detetu biti ugodno duže vreme. Trudite se da što više eksperimentišete i ne dozvolite sebi da “trpite” u položaju. Koristite i pomoćne aksesoare poput jastuka,podmetača za noge i sl. Ne započinjite podoj pre nego što izvršite sve neophodne priprema za dojenje. Ukoliko ne uspevate da nađete željeni položaj potražite savet obučenog zdravstvenog radnika.
Pročitajte još- PRAVILNA PRIPREMA MESTA ZA DOJENJE
Ukoliko imate neki predlog, pohvalu ili primedbu slobodno mi se obratite preko KONTAKT formulara.
Ako želite da Vam stižu obaveštenja na email prijavite se preko opcije ispod ovog teksta.
Nakon što se prijavite na Vašu email adresu će stići poruka sa linkom preko kojeg potvrđujete prijavu.
Prijava je besplatna.
